Dragomir se oslikavanjem tikava bavio poslednjih nekoliko godina kao hobijem. Autor teži likovnom izražavanju na autentičnim i lako dostupnim materijalima iz prirode. Sama tikva sudovnjača je jako pogodna kao podloga zbog mnoštva i raznolikosti oblika koji ga na nešto asociraju. Na tikvama crta olovkom, temperama, tuševima u boji, akrilnim bojama.

Motivi su mu mozaični, vitražni, mitološki, geometrijski, narodne šare, ptice i cveće. Autor i danas pamti reči nekadašnje upraviteljke deronjske škole Nevene Nerić – Kende koja je rano uočila njegov dar i savetovala ga: “Crtaj sve jednostavno i razumljivo, samo tako će svima izgledati lepo”.

Površina tikve se oslikava na originalan način tako da ne postoje dve istovetno oslikane tikve.

Postoje garniture zvane “Bubamare”, “Verni labudovi”, “Bačvanke”, “Srbijanke”, “Babuške”, “Crveno i crno”.

Tikve moraju biti dvogodišnje, zrele, odstojale, prirodno osušene, zdrave bež boje, bez znakova truleži. Prirodne fleke treba odstraniti sitnom šmirglom. Zrele semenke se mogu odstraniti iz tikve kao i unutrašnji sloj. Otvor se iseca na donjem delu tikve i zalepi tvrdim papirom. Posle oslikavanja i sušenja, tikve se zbog trajnosti i jasnoće boja premazuju bezbojnim lakom i ponovo suše.